ZIMA

 

 Znala sam provesti sate i sate gledajući kroz prozor, a da mi to nikad nije dosadilo. To odsustvo od ostalog sveta davalo mi je priliku da u mislima koračam kroz svoje snove, želje, da tako stvaram svoj svet, onaj svet koji želim... čist, iskren i bez mržnje.
Priroda nas može mnogo toga novog da nauči, samo treba da je posmatramo i da se prepustimo njenim čarima.
   Za mene naprimer zimski period daje posebne čari svemu. Svo to belilo, milioni kristalnih pahulja koje se njišu na vetru i izgledaju kao da plešu, i taj čarobni beli pokrivač koji odiše čistoćom je odmor za oči i duh čoveka. Istina, zima je hladna, ali je i lijepa... nije kao ljudi, oni su samo hladni, nažalost. Podignem glavu i pogledam u nebo. Pahulje i dalje padaju, bez prestanka. Ne vidim im kraj. Onda mi pada na pamet da ni jedna ta pahulja ne zna gde će pasti, ni da li će uopće pasti... tako i mi ljudi, ne znamo šta nas sutra čeka. Život je čudo. Može se promeniti u treptaju oka. Ako danas-sada imamo nešto, ne znači to da ćemo ga imati i sutra.
   Zato.... Čuvajmo ono što imamo, onog koga istinski volimo, pružajmo pažnju, delimo ljubav, budimo iskreni i udelimo bar toplu reč... ono što možemo uraditi danas ne ostavljajmo za sutra, jer sutra možda bude kasno, ili ga za nas uopće i ne bude!!!