PROLEĆE OKO MENE

Posle duge i hladne zime proleće se nečujno uvuklo u naš kraj.Priroda se probudila,sve cveta i buja.Ne znam zašto ali zimu ne volim.Zimi sam i ja tmurna i nervozna.Ne volim da sam stalno unutra.
Dani su topliji a sunce nas miluje svojim zracima.Ptice se vraćaju i divno je opet buditi se pored njihove
pesme.Dan mi je odmah lepši čim vidim rodu na komšiskom dimljaku.Drveće je opet obučeno u svoje zelene haljine..U vazduhu se oseća opojan miris jorgovana i tek procvetalog badema.Zelene livade prošarane su cvetovima:visibabama,ljubičicama i belim radama.Deca se igraju a ljudi sredjuju dvorišta.A ja napokon mogu da provodim više vremena napolju.Nema više one tužne zimske tišine.Sada se čuje veseli cvrkut ptica,svirka cvrčaka i zujanje pčela.Svuda je radost.Male vredne pčelice lete sa cveta na cvet a laste su se vratile sa juga.
Kada stigne proleće moj kraj se promeni. Postaje vedriji i lepši. Sve je lepo, trava, cveće, drveće... Volim proleće.I kako da ne budem srećna kada su hladni dani napokon otišli a sa njima i moje raspoloženje